Judge, Jury and Executioner (Achievement Unlocked)

Kak sam nezaposlen, na selendri, bez pametnijeg posla u ove zimske dane sve se više-manje vrti oko gaminga, gledanja serija i anime-a i slušanja muzike. Za crtanje sam trenutno jako leni - ko i za sve ostalo osim gore navedenog, tak da mi je tih par stvari trenutno glavno u mojem ljenčarenju.

Nakon dosta dugog pranja mozga Initial D soundtrackom, vratil sam se na normalnu muziku.

E da, 17.12. se išlo u Močvaru na Converge, Touche Amore i dva nebitna benda. Zadnji put sam u Močvari bil 11.8.2010. isto na Converge-u. Onda je postava bila puno bolja - Converge, Kvelertak, Gaza i Kylesa. Enivej - ne treba spominjati da sam nas (cura i frend su išli s menom) prvo vodil skroz na kontra stranu od Močvare s izjavama tipa 'Znam di smo, sećam se ovoga, sve mi se vraća ko da je jučer bilo'. Ništ mi se nije vraćalo, pol sata smo hodali praktički u krivom smjeru dogod nisam priznal poraz i pital lika kud se ide do Močvare.

Nakon toga, kroz blato i kud sve ne (ipak se išlo u Močvaru jelte), nakon dosta smrzavanja konačno smo došli do koncerta i odma se primili Tomislav piva. Po Tomeku se deralo dogod nije počel Touche Amore i onda je sve sjelo na svoje mesto. Smrzavanje i besciljno lutanje se konačno isplatilo. TA je bil odličan live kak je je bilo i očekivano - oderali su praktički sve bitne stvari, glavno da su Tilde odma prvu ruknuli, to mi je njihova najbolja stvar tak da je opening bil odličan. Dok su završili ponovno su nastupili stari znanci, bend zbog kojeg se išlo na koncert - Converge. Nema smisla puno pisati, bili su fenomenalni ko i 2010. godine, predstavili su novi album na najbolji mogući način, deraona samo takva - ipak su legende hc muzike.

Nakon kaj je Converge završil pronjuškalo se kroz mrčndajz i nisam mogel zdurati a da si ne zemem plakat (ko i 2010. godine) i majicu.

Plakat bu našel kad tad mesto na zidu (Jacobov artwork rula), a zgleda ovak:



Nakon kaj su se zdrobili novci, nakon kaj sam pojel neki ogavan hamburger od kojeg sam mislil da mi budu crvi zišli van na oči (hej, glad ne pita), zaputili smo se na kolodvor još se smrzavati, pričekati vlak i doma. Glavno da lutanje i smrzavanje nije bilo uzaludno, jer je koncert ispunil sva moja očekivanja.

Malo sam skrenul sad s teme - playlista u ove zimske dane mi izgleda ovak nekak - sluša se (bend/album i po jedna stvar od svakog benda ispod 'playliste' - koga zanima jel):

Converge - All We Love We Leave Behind
Panopticon - Panopticon
Wolves In The Throne Room - Two Hunters
Wolves In The Throne Room - Diadem of 12 Stars
Wolves In The Throne Room - Celestial Lineage
Wolves In The Throne Room - Malevolent Grain
Wolves In The Throne Room - Black Cascade
Agalloch - The Mantle
Agalloch - Ashes Against The Grain
Neurosis - Honor Found In Decay
Neurosis - A Sun That Never Sets
Neurosis - Through Silver In Blood
Neurosis - The Eye Of Every Storm
Neurosis - Times Of Grace
Neurosis - Given To The Rising











Atmosfera kod mene je kak ima biti, kad praktički svi navedeni bendovi imaju jako atmosferičnu muziku. Ok, Converge je malo više direktniji od ostatka. Sve te albume bi htel imati na raspolaganju za slušanje u slučaju da mi 4 metra snega zatrpa kuću. Istina - ne bi to htel, al da se već desi, bilo bi zgodno da je dobra muzika onda tu.

Osim gore navedenih malo se za karaoke time puštal Thrice i boysetsfire, al to je kratko trajalo jer sam se brzo vratil na ovu playlistu. Sad lepo morem stisnuti točku ovom postu.

P.S. Gle fakat, ovo je prvi post u 2013., nisam mislil da bu ovak dugo dural ovaj blog. Srećna nova godina I guess.

Oznake: koncert, glazba, metal, hardcore

Prošlo je dosta vremena od zadnjeg posta, pa krenimo redom.

Moji amaterski pokušaji crtanja

U zadnjih godinu dana sam se opet primil jedne stvari koju sam zapostavil, a uvek sam volel - crtanje. Malo je teško bilo ugurati ovaj hobi uz posao, gaming i ostale interese, ali našlo se vremena jer za tak nekaj ga uvek mora biti. Prošli mjesec sam završil svoj prvi rad s pastelama - polako sam radil na njemu i oduzelo mi je kojih pedesetak sati. Kak sam oduvek bil veliki fan Alien filmova (najviše prva 2) odluka je pala da se bude crtalo kultno filmsko čudovište. Krajnjim rezultatom sam zadovoljan, ali mislim da mogu bolje. Pa evo jedna slika, kvaliteta je loša pošto je slikano mobitelom, pa se neki detalji nažalost ne vide dobro:



Nakon ovog sam počel raditi na par stvari, ali sve je više u konceptualnoj fazi jer imam puno ideja i trebam se odlučiti na kojem 'projektu' budem počel raditi punom parom. Neću početi raditi na nečemu, pa da po putu izgubim interes. Zbog toga sam si uzel malo vremena da sve razradim kak se spada. Mislim da su mi ideje jako dobre i da bi idući rad mogel dosta dobro ispasti jer mislim dosta truda i vremena uložiti. Samo se trebam odlučiti za temu na kojoj budem mogel raditi duže vreme i da mi fokus ne bude odlazil na druge stvari.

Anime

Nisam neki zadrti otaku, ali volim anime. Nakon kaj sam s dragom odgledal sve epizode Dragonball-a (Z i GT tek trebaju doći na red), za idući anime fiks je odabran:

Great Teacher Onizuka



Ovo polako gledam s dragom i jako često se urla od smeha. Brutalno je dobar anime, još se draga može u neku ruku poistovjetiti kad ide na učiteljski fakultet i reći - znam kak mu je. Radnja se vrti oko munjenog učitelja Eikichi-a Onizuke, 22 years old, single (virgin) i njegovih nekonvencionalnih metoda učenja i izlaženja na kraj s majmunima koji idu u njegov razred. Ima nutra urnebesnih scena i definitivno je preporuka za svakog ljubitelja anime-a. Glavni lik je totalni car i ne jebe živu silu. Vjerojatno bi zvlekel i Hrvatsku iz govna u kojem se nalazi. Big cojones i te spike.



Wangan Midnight



E ovo već gledam sam. Nije po ukusu drage jer je ipak u igri ulično utrkivanje, auti i sve kaj ide uz to. Obožavam motorsport, aute i te sve pizdarije, pa mi je ovo sjelo ko budali šamar. Nakon kaj sam odgledal sve vezano u Initial D i čeka se nastavak Fifth Stage-a (o ID malo kasnije), očajnički sam krenul u potragu za nekim dobrim animeom s temom utrkivanja. Navlekel sam se zbog prokletog Initial D. Enivej - odgledal sam zasad kojih 10 epizoda i jako sam zadovoljan. Prvo mi nije bilo nekaj, ali kak se priča razvija, likovi mi sjedaju sve bolje i sve je interesantnije. Priča se vrti oko 'ukletog' Nissan-a S30 Fairlady Z kojeg retko ko može voziti. Zbog toga je auto sudjeloval u puno nesreća, od kojih je dosta njih završilo fatalno po vozača. Od tud autu nadimak Devil Z. Sve se zapravo vrti oko opsesije ostalih uličnih trkača (kak ovo loše zvuči, ko da beže po cesti i navlače kožicu) da budu brži od tog auta. Malo sam loš s opisom, al to mi nikad nije išlo najbolje od ruke pa vjerojatno zvuči jako retardirano - dok se ne obazire na moj užasan opis anime je jako dobar i zanimljiv, priča je dosta dobra - s vremenom se polako otkriva sav misterij koj okružuje taj auto. Preporuka za ljubitelje automobilizma (i Initial D-a).



Initial D



Legendaran. Anime. Svaki. Ljubitelj. Automobilizma. Mora. Ovo. Barem. Pokušati. Pogledati.

Ne - fakat je genijalan anime - od priče, likova, koncepta - sve je na mjestu. OK - na prvom stage-u (iliti sezoni) je malo lošije animirano sve bilo, ali se kroz svaki stage i to poboljšalo. Takumi Fujiwara je glavni lik i priča se vrti oko uličnog utrkivanja i njega kao jako nadarenog mladog vozača. Sve počinje bezazleno - on dostavlja tofu za svojeg starog (koji je vlasnik tofu store-a) svakog jutra ko i obično - vozi ćaletov HachiRoku (legendarna Toyota Sprinter Trueno AE86) po lokalnom Akina Pass-u ko i obično - dogod sasvim nezainteresirano i samo pokušavajući čim prije obaviti svoj posel 'pregazi' lokalne UTRKIVAČE (huha) bez pol muke usput dok samo pokušava čim brže dostaviti tofu i tu nastane mit o Panda Trueno-u ili bolje reći - legenda o duhu Akina Pass-a. Takumi nije svjestan kaj je napravil jer zapravo uopće ne voli voziti i sve to obavlja prek kurca jer ga je stari zadužil za to. Tu kreću glasine i nagađanja ko bi mogel biti vozač Trueno-a, a sve je to samo početak jedne velike avanture. To je ukratko početak anime-a, bez spoilera. Mogel bi do sutra pisati, ali neću - ovo svaki ljubitelj anime-a i motorsporta mora odgledati. Fenomenalno nekaj! Skoro sam zaboravil specifičan humor - još jedan veliki plus!

Anime je 'razvijan' pod budnim okom jedne legende - savjetnik oko tehničkih detalja je ni manje, ni više - sam Drift King Keiichi Tsuchiya (glavni krivac za popularizaciju driftanja). Mali uvid u njegovu genijalnost - dok je počel razbijati konkurenciju u utrkama, frajer je počel driftati da publika ostane zainteresirana (a to je bilo jaaaako davno). Michael Schumacher - evo ti tip kak si mogel učiniti da sezone F1 oko 2000. ne budu najdosadnije govno - ali hej, kaj očekivati drugo od takvog prgavca.

Pogledajte samo to milo lice - ko bi rekel da se iza toga pogleda krije drift čudovište?



Za kraj poglavlja o anime-u, evo jedan Initial D intro (dok se prati anime, obavezno trnci prolaze tijelom):



GOTY materijal

Približava se kraj godine, sve bitnije igre su odigrane, ako ne odigrane onda barem probane. Jedino od tih bitnih naslova nisam još zavrtel Far Cry 3 - vidim da igru svi hvale i da je čudo. Osvrnul se budem ukratko na 2 igre koje su po meni GOTY materijal.

HALO 4



Nikad nisam bil fan HALO serijala - do ovog nastavka. Prije izlaska igre sam znal da bude dobra, ali sam pretpostavljal da bude precjenjena kak je to dosad uvek bilo s HALO serijalom. Kak sam se samo prevaril - igra je vrh vrhova. Zaokružena cjelina kakva se retko viđa u FPS žanru - odličan single player, isto takav kompetitivan multiplayer i šlag na torti - kooperativan multiplayer (kampanja i spartan ops). Priča, dizajn, gameplay, tehnička strana - sve je genijalno izvedeno, igra izvlači maksimum iz prastarog Xbox 360 hardware-a.

Promjena razvojnog studija je nekaj najbolje kaj se moglo desiti ovom serijalu. Bungie je prepustil razvoj serijala novoosnovanom 343 Industriesu koji je odradil zadani posel besprijekorno. Napravili su promjene u gameplayu i art stilu ko da sam ja bil zadužen za razvoj - sve kaj mi je smetalo su popravili i stavili na pravo mjesto. Konačno je igra napredovala, konačno je odbacila okove old school gameplay mehanike i konačno više ne djeluje ko okljaštrena, konzolaška verzija Unreal Tournamenta.

Grafika i zvuk su odlični, voice acting je genijalan, Cortana i Master Chief su po prvi put odrađeni kak zaslužuju. Chiefson konačno nije samo bezvezna kanta koja tamani dosadne Covenante po svemiru.

Mračniji i ozbiljniji dizajn je pun pogodak za bolju atmosferu, uglavnom - to je to - za mene trenutni GOTY, mislim da me jedino Far Cry 3 može razuvjeriti u tome.

Igrina jedina prava mana je nedostatak dedicated servera (tj. p2p online igra) i povremeni pad framerate-a (doduše, to se dešava jaaaaako retko).

Ko voli SCI-FI i pucačine s ovim nemre fulati. Odlična igra za predah od umornog Call of Duty-a i Battlefield-a. Preporuka. P00ca se kak ima biti!!!



Dishonored



What will we do with a drunken whaler? Erm, Dishonored mi je do izlaska HALO-a 4 bil GOTY i to ne bez razloga. Igra nema neku ludnica priču - predvidljivo, klišeji svako malo, glavni lik Corvo je mutavi panj koj ne zna ni dva slova abecede, malo lošija grafička izvedba - sad tu priča staje, jer na najvažnijem području igra briljira - gameplay je inovativan, zabavan, izazovan i nudi puno opcija i pristupa, igrač je slobodan pristupiti 'problemu' kak ga primi volja - od stealtha, pa sve do krvoločnog uništavanja svega živog i neživog pred sobom. Spomenul sam da grafički igra nije impresivna - izgleda dobro, da ne bude zabune, ali moglo je to bolje - sve to nadoknađuje odličnim dizajnom i steampunk settingom - od dizajna grada Dunwall-a (inspiriran Londonom 18. stoljeća) pa sve do likova, oružja i magija. Uglavnom - krajnji rezultat s vizualne strane je jako dobar.

Najlakši opis igre bi bil - steampunk Deus Ex. Znači, igra ima pogled iz prvog lica, kombinira puno elemenata različitih žanrova (FPS, RPG, stealth igre etc.) i svakome ko je igral Deus Ex odma padne na pamet da je ovo dobro poznata igra samo u drugom settingu. Naravno - to ne znači da je ripoff - igra ima svoju čar, u dosta elemenata je i bolja od zadnjeg Deus Ex-a, dosta stvari je inovativno (ne znam sad točno kak se ono srce zove, al ko je igral zna na kaj mislim) i jednostavno se na kraju sve svodi samo na jedno - fenomenalno izveden gameplay, gameplay, gameplay.

Možda je to glavni problem današnjeg gaminga - developeri se fokusiraju na sve ostalo, ali ne na najbitnije. Ovo je školski primjer kak se radi IGRA - ne filmsko iskustvo na kojemu puno današnjih developera inzistira. Koj paradoks, da mi je samo znati koj majmun se toga setil - ako oću filmsko iskustvo otišel budem gledati film, a ako oću igrati igru - igral budem igru, a ne kaj mi sad tu nude nekakve hibride koji su ni vrit ni mimo (ilitiga govno).

Atmosfera je isto priča za sebe - igra te jednostavno povuče u svoj svijet, kaj je jako pohvalno!

Enivej - ovo je nirvana za svakog pravog old school gamera. Da se ne shvati krivo - igra nije old school, samo je napravljena po načelima kak su se nekad igre radile. Čini mi se da je ovo djelo od igrača video igri za igrače video igri.



To su 2 igre koje su ove godine ostavile najbolji dojam na mene.

Tolko od mene u ovom dugom postu.

Oznake: gaming, anime